Parvovirusna infekcija pasa
Parvovirus je DNK virus koji se razmnožava u brzodelećim ćelijama, prevashodno ćelijama
crevnih resica i ćelijama miokarda kod mladih jedinki. Izuzetno je otporan na većinu
dezificijenasa i u spoljašnjoj sredini može da opstane i do 5 meseci. Jedan je od najčešćih
uzročnika virusnog enteritisa mladih pasa. Oboljenje je izuzetno kontagiozno i praćeno visokom
stopom mortaliteta.
Oronazalni put je osnovni put infekcije. Najteža klinička slika se razvija kod pasa mlađih od 12
nedelja. Akutni razvoj povraćanja, dijareje, često sa tragovima krvi, anoreksija i brz razvoj
dehidratacije su osnovna obeležja parvovirusnog enteritisa. Groznica i apatija prate infekciju.
Kod pasa mlađih od 8 nedelja se može razviti miokarditis, ali jako retko. Miokardiogena forma
se javlja u perakutnom toku sa fatalnim ishodom.
S obzirom na nespecifičnost simptoma, potrebno je diferencijalno dijagnostički isključiti:
Intestinalne opstrukcije (strano telo u digestivnom traktu)
Intususcepcije
Trovanja
Teške parazitske infestacije
Adisonovu krizu (hipoadrenokorticizam)
Akutnu fazu hronične bubrežne insuficijencije
Sumnja na parvovirusni enteritis se postavlja na osnovu starosne kategorije psa, vakcinalnog
statusa, kliničke slike i hematologije. Za 7 do 10 dana od infekcije se razvija leukopenija i
limfopenija. Moguć je razvoj anemije, ali ne i trombocitopenije. Biohemijska analiza krvi
ukazuje na hipoalbuminemiju, hipoglikemiju i hipokalemiju. ELISA snap test, koji detektuje
prisustvo virusnog antigena u fecesu omogućava postavljanje konačne dijagnoze. Postoji
mogućnost lažno pozitivnog, kao i lažno negativnog rezultata. ELISA test će biti lažno pozitivan
4 do 8 dana nakon vakcinacije.
Osnova terapije je intravenska nadoknada tečnosti i elektrolita. Iako se radi o virusno oboljenju,
antibitski tretman je od velikog značaja, jer je infekcija često praćena prerastom bakterijske
mikroflore digestivnog trakta i prelaskom gram negativnih bakterija u cirkulaciju što dovodi do
sepse. Endotoksični šok je razlog uginuća oboljelih jedinki. Amoksicilin + klavulanska kiselina u
dozi od 20 mg/kg IV q8h u kombinaciji sa amikacinom u dozi od 20 mg/kg IV, IM, SC q24h su
antibiotici izbora. Antiemetici su obavezan dio terapiju. Lekovi izbora su metoklopramid 0,2 –
0,4 mg/kg SC q8h ili maropitant 1 mg/kg SC q24h u trajanju od 5 dana najduže. Analgezija je
bitan dio terapije. Analgetici koji su u primeni su buprenorfin 0,005 – 0,02 mg/kg IV q8-12h ili
fentanil 2 – 5 µg/kg/h IV u infuziji.
Prognoza je dobra u slučaju pravovremenog postavljanja dijagnoze i ako postoji odgovor na
terapiju u prvih 5 do 7 dana. Jedinke koje prebole infekciju imaju zaštitini imunitet najmanje 20
meseci, a pojedine i doživotno. Postoji pozitivna korelacija između titra antitela u krvi i nivoa
zaštite. Iz tog razloga je vakcinacija osnovna preventivna mera. Svi štenci u starosti između 6. i
8. nedelje života primaju prvu vakcinu koja sadrži atenuiran soj parvovirusa (petovalentna
vakcina), a zatim još 2 revakcine u razmaku od mesec dana. Postoji mogućnost davanja
dvovalentne vakcine (parvovirus i virus štenećaka) u ranijem periodu, oko 4. nedelje života.
Nakon početne trokratne vakcinacije, svi psi dobijaju jednom godišnje revakcinu (petovalentnu).
Moguće posledice preležane infekcije su nekroza kože, usled postojanja mikroembolusa u
cirkulaciji, bakterijski artritis i diskospondilitis.
Ne postoji rizik po zdravlje ljudi, jer parvovirusna infekcija pasa nije zoonoza.