Anoreksija i inapetenca

20.03.2020

Inapetenca i anoreksija

Inapetenca je čest klinički simptom i definiše se kao smanjenje apetita. Anoreksija predstavlja potpuni gubitak apetita. Oba klinička simptoma su nespecifična i prate veliki broj oboljenja. Pojedini psi i mačke imaju izbirljiv apetit ceo životni vek i to nije odlika njihovog zdravstvenog stanja.

Deteljna anamneza i klinički pregled su izuzetno bitni zbog nespecifičnosti ova dva simptoma. Podaci poput ukupne dnevne količine hrane koju životinja unosi, količine vode koju popije,  dužina trajanja simptomi, gubitka tjelesne mase i postojanje drugih simptoma mogu pomoći u sastavljanju liste diferencijalnih dijagnoza. Stepen dehidratacije i BSC (body score condition) moraju biti adekvatno procenjeni.

Ako se prilikom opšteg pregleda ne može lokalizovati patološki proces, potrebno je ići u smeru dalje dijagnostike. Hematološka i biohemijska analiza krvi mogu biti od velike pomoći. Takođe, kompletan pregled urina može biti značajan. Dalja dijagnostika podrazumeva upotrebu ultrazvuka i rendgena.

Najčešće dijagnoze praćene inapetencom i anoreksijom su:

  • Neadekvatnost čula mirisa (naročito izraženo kod mačaka, npr. Herpes i calici virusne infekcije)
  • Groznica
  • Bol
  • Oboljenja zubala
  • Bubrežna insuficijencija
  • Hepatopatije
  • Bolesti digestivnog trakta (gastroenteritisi, intususcepcije, strana tela, neoplazije)
  • Pankreatitis
  • Neoplazije
  • Disbalans metabolita (hiperkalcemija, hipokalemija)
  • Hipoadrenokorticizam (Adisonova bolest)
  • Kardiomiopatije
  • Anemija

Potpuna anoreksija duže od 3 dana kod mačaka i 5 dana kod pasa zahtjevaju hitan tretman! 

Ovo je naročito značajno kod mačaka zbog rizika od hepatične lipidoze. Ako je nemoguće pronaći uzrok, bitno je početi sa potpornom terapijom koja podrazumeva infuziju i enteralnu ili prenteralnu ishranu. Enteralna ishrana ima prednost. Ako prisilno hranjenje ne donosi adekvatne rezultate, postavlja se, najčešće nazo-ezofagealna sonda putem kojem se životinji daje hrana u adekvatnom obliku. Pored ove sonde životinja i dalje može samostalno da uzima hranu. Bitno je napomenuti da je kontraindikovano postavljenje sonde kod pacijenata koji povraćaju ili regurgitiraju. Parenteralna ishrana nije prvi izbor i koristi se samo u slučajevima kada je digestivni trakt izuzetno kompromitovan.

Danas su u upotrebi i stimulatori apetita, koji mogu biti od pomoći. Najčešće korišćeni su: diazepam putem intravenske kanile (kod mačaka) ili mirtazapine ili cyproheptadine oralnim putem (kod pasa i mačaka).

Kortikosteroidi, pored niza drugih efekata deluju i kao stimulatori apetita. Njihova upotreba se ne preporučuje u slučajevima bez konačne dijagnoze.