Babezioza / Piroplazmoza
Babezioza predstavlja infekciju pasa sa protozoama iz roda Babesia spp. Poznate su dve grupe: velike (Babesia canis, Babesia rossi, Babesia vogeli) i male babezije (Babesia gibsoni, Babesia conradae, Babesia vulpes). Infektivni oblik čine sporozoiti koji u organizam psa dospevaju putem salive inficiranog krpelja. Unutar eritrocita psa ove protozoe završavaju svoj životni ciklus sa aseksualnom fazom i kao konačni oblici – merozoiti se nalaze u eritrocitima, gde se dalje umnožavaju. Veliki broj krpelja može da igra ulogu prenosioca, među kojima su najpoznatiji Rhipicephalus sanquineus, Dermacentor reticulatus i na našim područijima Ixodes hexagonus i Ixodes canisuga. Babesia gibsoni se može preneti sa jednog psa na drugog tokom borbi, pa je najveća incidenca zabeležena kod američkih stafordskih terijera i američkih pit bul terijera. Smatra se da je moguća transplacentarna infekcija i da je povezana sa fading puppy sindromom.
Dužina inkubacionog perioda varira od 10 dana do 3 nedelje. Moguća je i subklinička infekcija. Akutna hemolitička anemija sa groznicom, inapetencom ili anoreksijom i letargijom je najčešća klinička slika. Zabeleženi su slučajevi hronične infekcije, ali su jako retki. Iznenadna smrt usled hipotenzivnog šoka i hipoksije je moguća. Trombocitopenija, udružena sa splenomegalijom i limfadenopatijom je značajan nalaz. Postoje različite varijante kliničkih simptoma u zavisnosti od tkiva koje je zahvaćeno – pulmonalne bolesti, povraćanje, dijareja, ulcerativni stomatitis, hemoragije, miozitisi i rabdomioliza, ali su mnogo ređi.
Najznačajnija diferencijalna dijagnoza je imunološki posredovana hemolitička anemija i trombocitopenija. IMHA (imunološki posredovana hemolitička anemija) može da se javi kao posledica babezioze i reakcije imunskog sistema jedinke na ove protozoe. Potrebno je isključiti i ostale tick borne infekcije, kao što su erlihioza i Rocky mountain spotted fever, koje imaju sličnu kliničku sliku.
Dijagnoza se postavlja mikroskopskim pregledom razmaza periferne krvi i pronalaskom merozoita u eritrocitima. Nalaz je krajnje specifičan i moguć je 1 do 3 nedelje nakon infekcije. Serološka dijagnostika (ELISA i IFA) je u upotrebi radi određivanja tittra antitela na babezije. Titar 1:80 i viši govori o akutnoj infekciji sa velikim babezijama (B. canis), dok titar 1:320 i viši ukazuje na infekciju sa malim babezijama (B. gibsoni). Serološka dijagnostika se može ponoviti za 4 do 8 nedelja radi praćenja nivoa antitela.
Terapija se razlikuje u zavisnosti od veličine protozoa. Za velike babezije se preporučuje dvokratna aplikacija imidokarb dipropionata u razmaku od 14 dana u dozi od 6,6 mg/kg IM ili jednokratna aplikacija u dozi od 7,5 mg/kg. Neželjeni efekti ovog leka su hipersalivacija, povraćanje, dijareja, dispneja, lakrimacija i depresija. Radi prevencije neželjenih efekata potrebno je dati maropitant u dozi od 1 mg /kg SC i prednisolon 1 mg/kg SC. Postoje tri terapijska izbora za male babezije:
1. azitromicin u dozi od 10 mg/kg PO q24h + atovaquone 13,3 mg/kg PO q8h tokom 10 dana
2. doksiciklin 10 mg/kg + enrofloksacin 2-2,5 mg/kg + metronidazol 5-15 mg/kg PO q12h tokom 6 nedelja
3. klindamicin 12,5 mg/kg PO q12h tokom 10 dana
Babezioza nije zoonoza. Ljudi oboljevaju od babezioze isto kao i psi, ujedom inficiranog krpelja i prenosom sporozoita. Psi mogu predstavljati rezervoar infekcije za ljude. Najčešći uzročnik babezioze ljudi je Babesia microti. Simptomi su najčešće blagi i samolimitirajući. Antibiotik izbora je klindamicin.